Julie Garwood: Čast

Brzo i grubo: još jedan old school povijesni ljubić s dobrom idejom, ali lošom izvedbom.

Ovoga puta okosnicu priče čini sukob između dvojice kraljevih omiljenih baruna u Engleskoj, ratnika Duncana Wextona zvanog Vuk i okrutnog Louddona koji će svog neprijatelja pokušati namamiti u smrtonosnu zamku svoga dvorca. No Louddonova prekrasna sestra Madelyne će izdati svog brata i pomoći Duncanu da se oslobodi iz klopke, ali samo da bi saznala kako je zapravo sama pala žrtvom Duncanovog plana da je otme iz bratovog dvorca. Naime, Louddon je silovao Duncanovu sestru Adelu, i sada je došlo vrijeme za poravnavanje dugova. Naravno, pošto Duncan nije neurotični sadist kao Louddon, njegov je plan ipak bio manje dijaboličan, no ne treba ni reći kako je vrlo brzo pao u vodu, jer se ispostavilo kako je lijepa Madelyne i sama bila žrtvom bratovih okrutnosti i zlostavljanja.

Zaplet ovako napisan i ne zvuči loše, ali sam roman je zapravo prilično dosadan. Početak je prilično obećavajući, ali nesporazum između Duncana i Madelyne se riješi vrlo brzo te se dobar dio knjige opisuje njihov sretan bračni život u dvorcu Wextonovih. Taj je dio, nažalost, jako razvučan i napisan na veoma opisan način koji nije nimalo privlačan za čitanje osim ako ne tražite svojevrsnu instant pileću juhu za dušu, ali sumnjam da bi Garwoodičin tekst polučio velike iscjeliteljske rezultate.

Osim toga, u dvorcu Wextonovih upoznajemo i Duncanova dva brata, Edmunda i Gilarda, te sestru Adelu koja je uslijed svoje traume došla na rub duševnog zdravlja. Iskreno me isprva iznenadilo uplitanje takve ozbiljne i teške teme u roman koji je prilično površan i bezazlen, ali Julie Garwood je Adelinu priču vrlo brzo također lansirala u neke lepršavije sfere što je dodatno zasapuničavilo roman. Ne tvrdim da je trebala deprimirati čitatelje Adelinom pričom, ali ovako je cijeli postupak ispao neozbiljan i jeftino dramatičan, a uslugu joj nije napravilo ni njeno površno, opisno pisanje kojim svaki problem, pa tako i ovaj riješi u dva, tri poglavlja. Možda pretjerujem, ali sam jednostavno mišljenja da pisac određeni respekt prema takvim stvarima mora imati i da je jadnoj Adeli dugovala malo više ozbiljnosti, a manje karikiranosti cijele priče. 

Što se tiče antagonista, Louddona, on je imao nešto potencijala, ali je nažalost, kao i svi ostali likovi, bio potpuno stereotipan, iako su crte njegove ličnosti bile prilično patološke i nije morao biti tako bezličan. Svakako moram spomenuti i onaj trenutak kada zlikovci na glas raspravljaju svoje opake planove, a glavni junak/junakinja ih slušaju iza ugla. To je valjda taj trenutak kad zloća naprosto izbija iz njih, pa moraju otkriti urbi et orbi sve svoje prljave tajne i bilješke iz rokovnika. Naravno, bilo je tu još pregršt naivnosti, nešto patetike i cijelo mnoštvo klišea (junakinja se iz plahe, nesigurne djevojke pretvara u samopuzdanu ženu i spašava dan) tako da mi je čitanje vrlo brzo postalo naporom. Stvarno ne znam kome bih i kada preporučila ovu knjigu. Možda ako vam je baš jako dosadno i baš jako volite ljubiće, a knjižnica je baš jako daleko, a jedino što doma trenutno imate je baš Čast Julie Garwood.